Мрачни витез (2008) приказује Батмана (Цхристиан Бале) суоченог са Јокером (Хеатх Ледгер), који мења причу о томе како је добио ожиљке претећи различитим људима. Укључен вентилатор Реддит теоретизовао зашто је то тако, тврдећи да његово објашњење зависи од особе којој је реч и представља начин да се његова траума и мржња пројектују на особу коју циља. И приликом испитивања Јокерове карактеризације у филму, Реддит теорија постаје убедљивија.
Оно што је занимљиво јесте Јокерова перцепција самог себе. О њему се зна врло мало осим чињенице да има ожиљке од нечег трауматичног, што би могло бити његово гурање до лудила, мада се наљути кад га Гамбол прогласи лудим, тврдећи да није, па чак и бесом одговори кад га назовем наказом. Очигледно му се не свиђају те речи или се не слаже са њима, као кад каже Батману да је за друштво Батман наказа, баш као и он. За њега он није наказа, већ наказ за друштво јер зна истину коју они одбацују.
Такође активно негодује због потребе друштва за редом. У болничкој сцени себе назива агентом хаоса и човеком без плана Харвеију Денту (Аарон Ецкхарт). Али то не изгледа потпуно тачно. Иако се други не могу сложити, његов план је хаос и откривање онога што верује је права природа друштва. Чак то и признаје, говорећи Харвеију у истој сцени да су они који имају планове смишљачи, а он жели показати схемерима да су њихови покушаји контроле јадни. Јокер очигледно има освету против друштва.
Оно што је такође занимљиво је да он каже Харвеију да оно што је учинио њему и Рацхел Давес (Маггие Гилленхаал), коју је убио, није лично. Каже да су све то учинили сплетке, оптужујући друштво за своје поступке. Иако се пуно убистава која чини не чини личним, у оним тренуцима када је изблиза са члановима тог друштва дају доказе о поменутој теорији, чинећи да се Јокер одлучује да убиство учини личним у одређеним ситуацијама.
Све ово доводи до случајева у којима прича причу о томе како је добио ожиљак. Прво то учини пре него што убије Гамбола, рекавши да је његов отац пио, а једне ноћи његова мајка се бранила ножем који је узео отац, а затим изрезбарила осмех на лице Јокера након што је питала зашто тако озбиљно? Следећи пут је са Рацхел, али пре тога му се супротставља човек (Патрицк Леахи). Џокер тада ставља нож човеку у уста и упоређује га са оцем којег мрзи. Вероватно би поново кренуо у говор о свом оцу, износећи још једну другачију причу.
Тада улази Рацхел и он јој притисне нож. Поново мења причу, рекавши да је његовој жени изрезбарено лице, па је себи дао ожиљке како би се осећала боље. Причу је променио из свог оца, мушкарца, у његову жену, жену, када је реч о жени коју је намеравао да убије. Промена приче како би одговарала жртви изгледа као лични избор у прилог теорији навијача.
Када је Јокер у затвору, поново мења причу о ожиљцима. Каже детективу Степхенсу (Кеитх Сзарабајка) да користи ножеве јер су спорији и омогућавају му да ужива у малим емоцијама и види истинске боје људи, нешто што такође покушава да измами из друштва. Ово још више подржава теорију вентилатора. Када користи нож и исприча причу о томе како добија ожиљке, то одговара особи којој прети, пројектујући на њу бес, трауму и мржњу коју осећа, чинећи то убиство личним.
Иако се сва Јокерова убиства не чине личним, чини се да његова карактеризација и поступци подржавају главну поенту навијачеве теорије. Када говори о својим ожиљцима пре убиства, то је пројекција и начин да их окривите за његово трауматично сакаћење које га је у очима друштва учинило наказом, чудовиштем и лудом особом.
