Иако у новом издању филма „Тарот: Вештица црне руже“ костур мушкараца ниједна женска девојка није прогоњена - прогоњена утицајима филмова које је заспао гледајући. Лагана секвенца остварених снова коју Јим Балент црта далеко лабавије, али не мање лепршаво од свог типичног стила, ово издање се чини као само аферична смрт.
Човек костур излази напоље након што је погледао неке старе научно-фантастичне филмове и затекли смо се како лебдимо његовим пејзажима са глумачком екипом која живи заједно као пећински народ, покушавајући да нађе храну и прегази диносаурусе на сваком кораку. За књигу натопљену натприродним и мрачним силама, Холли Голигхтли испуњава ово издање бојом и светлошћу. Тон сценарија је намерно разигран и структура ритмова за шале је на свом месту. Међутим, због свега овога прича једноставно није имала осећај да то треба да се догоди. Жене углавном стоје около док Јон трчи од напада диносауруса до напада диносауруса, пружајући само поглед на неке ладипарте кад је прича можда читаоцу заборавила да чита 'Тарот'. Оно што ме изненађује је да је ово књига у којој се фантастичне ствари дешавају готово редовно, а ипак, када Балент дозволи својим креацијама да уђу на територију на којој би те луде ствари могле бити изложене до бесконачног нивоа, он одлучи да им пружи авантуру то је далеко питомије од типичног издања стрипа. Уметност је врло цртана и преувеличана да би се уклопила у лакоћу сценарија, на корак од Балентовог типичног јунака и фантастично надахнуте цене. Занимљиво је видети га како се пребацује у други стил, али у појединим деловима делује оскудно, са минималном позадином и детаљима.
Једна ствар која ми се свидела у вези с овом књигом је та што Балент и Голигхтли са 2,95 долара успевају да се уклопе у пуни стрип и обиље заостатака. Љубитељи ове књиге очигледно су ангажовани са ауторима и заједницом коју је створила. Балент ужива у стварању ове књиге, а вани је пуно људи који уживају у интеракцији с њом. У ери смо у којој 20 страница приче у књизи „Велика две“ потрошача може коштати готово четири долара, а Броадсворд пакује више од тога, на квалитетнијим папирима, за више од једног долара мање.
У овом издању се заиста ништа не дешава, па чак ни ликови не делују онако како то иначе раде у стрипу. Све се игра за комични ефекат, па бих ово издање могао препоручити само људима који су већ упознати са књигом и ставовима ликова. Чак ни уметност није репрезентативна за оно што можете очекивати када узмете било које друго издање „Тарота“. Балент и Цо. очигледно су само желели да издвоје издање и 87 издања за стрип који сами објављују и поседују. Ко им може замерити?
