Ако сте живи, вероватно сте чули да је Диснеи објавио римејк њиховог класичног филма „Лепотица и звер“ у живо. Иако су критике помешане, на благајнама се убија и без обзира на то шта критичари кажу, обожаваоци су заљубљени. И требали би бити. То је диван приказ једне од најуспешнијих анимираних карактеристика свих времена и може се похвалити врло способном глумачком екипом за све звезде. Али да ли држи свећу која говори у оригиналу? Кратки одговор је: 'НЕ! НИШТА НЕ МОЖЕ ИКАД ВРХОВИТИ ТА ЗАНИМЉИВА ДОСТИГНУЋА У АНИМАЦИЈИ!
ПОВЕЗАН: Лепота и звер: 15 начина на који је римејк бољи од оригинала
Оригинални филм „Лепотица и звер“ био је најближи савршеном филму као што то добија већина анимираних филмова. Има драму, романтику, комедију, неизвјесност и пса који је подножје за ноге. Ок, и други то има, али анимирани је много слађи. Озбиљно, додуше, имамо пуно сјајних ствари које можемо рећи о новом живом акционом филму, али ево 15 разлога зашто нам је оригинал остао најдражи.
УПОЗОРЕЊЕ: Овај чланак можда садржи спојлере за филм „Лепота и звер“ у живој акцији.
г витешко пиво
петнаестЦОГСВОРТХ
Знамо да ћемо вероватно нагазити неке Магне-ножне прсте, али Давид Огден Стиерс остаје један и једини Цогсвортх. Стиерс је у то време био изврстан глумачки глас и он има распон да то покаже (забавна чињеница: такође је изразио Приповедача). Његов Цогсвортх је истовремено савршен, престрављен, забринут и посвећен свом послу. Осим тога, врло је смешно када га Лумиере увуче у „Будите наш гост“ и он мора казаљкама на сату да обрише сољу са ветробранског стакла.
Супротно и разумљиво, МцКеллан га глуми много старијег и много блесавијег. Никад се није толико уплашио или поскочио као у оригиналу, а то одузима оригиналну Лумиере / Цогсвортх динамику која је била тако симпатична. МцКеллан-ов Цогсвортх и МацГрегор-ов Лумиере никада нас не убеђују да су икад у сукобу. У анимираној верзији то је један од примарних односа и савршено је стрип олакшање када ствари постану превише напете. Такође је укорењен вековни сукоб културе између Енглеске и Француске.
14САМО ДОСТА ПЕСАМА
Благослови те додатне песме у верзији уживо. Благослови их срце ! Ниједна није одјекнула, осим можда Маурицеове. Нова песма Звери, 'Еверморе', само је вијугаво, мопеично истраживање како жели да поново постане човек, али о не ... можда и не би био. Једна романтична, ћудљива песма звери која би требало да побуђује страх је сасвим довољна, хвала. Његови поступци и променљив однос према Белле више су него довољни да публици укажу да се мења на боље. Песма је само учинила претерано сентименталним АФ-ом.
Исто важи и за слуге „Дани на сунцу“. Сви ови ликови раде од тренутка када се говори о томе како желе поново да буду људи. Њихова једина мотивација за сваку појединачну акцију је да помогну Белле и Звери да се заљубе како би поново могле бити људи. Није нам требала бесмислена песма која је ову тачку поново довела кући. Почиње и завршава се у „Будите нам гост“.
13САМО ЈЕДАН НАМЈЕШТАЈ ВОЛИ ПРИЧУ
Ок, рецимо само да је постојао пуно времена проведеног на томе да ли ће слуге такође пронаћи љубав у верзији уживо. У оригиналу, споредни ликови раде оно што треба - подржавају примарни наратив. Да, забавно је кад Лумиере и Плуметте флертују, али то је делимично и зато што их добивамо у ограниченим дозама, а то је и унутрашњи поглед на лични живот предмета у домаћинству.
Штавише, у оригиналу су ови предмети углавном комични рељеф, а то омогућава публици да се више усредсреди на најзанимљивији однос у филму - Белле'с витх тхе Беаст. Али верзија уживо се превише фокусира на невоље слуга и њихових С.О.с. Будући да ниједна романса намештаја није посебно добро изведена (види: Гардеробе), кад год је морамо гледати, досади нам и почнемо да се питамо када се Гастон враћа. Подигните руку ако сте застењали изнутра кад је Плуметте забринути Лумиере открила како јој перје расте брже него обично.
12ОРМАР
Усамљена гардероба Јоанне Ворели била је признање женској комичној комичној личности. Никада није смешно гледати како се овај велики дрвени ормар наслања на Беллеин кревет како би девојке разговарале или скакао с балкона с оперским 'Ааааххххх !!' Она некако личи на то да је леди Оленна пијана и да ти је најбоља пријатељица. Има само неколико сцена, али пантеон ликова палате без ње не би био страшно непотпун. У новијој верзији није тако.
Нисмо сигурни како трошите Аудру МацДоналд, али „Лепотица и звер“ јесте. Само је замолите да пређе од певања пола текста до хркања у свакој сцени и то ће бити довољно. Мадаме Гардеробе има више прошлости, али много мање посла. Њена полухуморна романса са Станлеи Туццијем и покушај привлачења очију да убеди публику да се на крају можда и не би поново окупили никада није био ништа друго до досадан губитак времена. И никада није скочила са балкона! ТО ЈЕ НАЈБОЉИ ДИО ЦИЈЕЛЕ БИТКЕ !!!
ЈеданаестНЕМА ЧУВЕ
Ок, викните ономе ко је желео да да историјски контекст причи о девојчици и магичном човеку звери којег воли. Ценимо вас, озбиљно, имамо. Али куга није, никада није нити ће бити, прикладна за Диснеиев филм. У оригиналу, Беллеина мајка иде путем многих Диснеиевих мајки - необјашњива смрт (вероватно порођај) пре него што почне радња филма. То је посвећена традиција и ако ћете одступити од ње, боље да нам сервирате неки патос на нивоу „Бамбија“.
На несрећу, оно што смо добили била је чудно језива и превише стварна сцена у којој је Беллеина посета била у стану своје породице, да би схватила да јој је мајка умрла од куге. Заборавимо чињеницу да их је та проклета књига могла одвести на Бахаме, то је и даље чудан научнофантастични моменат „Тхе Валкинг Деад“ усред бајке. Ако постоји римејк „Лепотица и звер“ типа „Снежана и ловац“, онда има места за кугу. Не. У. Диснеи.
10ЛЕФОУ ЛОИАЛТИ
Интерпретација Лефоуа Јосха Гада била је један од ретких додатака првобитној причи који је обоје забављао и имало смисла. Као прошлост, то што је Лефоу био заљубљен у Гастона објаснио је зашто је пристао на све те страшне (и без главе) идеје. Али то је такође довело до заиста смишљеног и непотребног тренутка промене срца у последњој бици. Није било смешно и било је много више у тој причи него што је ико тражио. Иако је било сјајно видети хомосексуалност коначно (иако млако) представљену у Диснеијевом универзуму, са становишта забаве, Лефоу је забавнији када је дводимензионални негативац.
3 флоидс лазер змија
Вероватно тучемо овај штап мртвим коњем, али „Лепотица и звер“ има сложен примарни однос. Не треба још један. То је већ нека врста незграпне приче, посебно у верзији са акцијом уживо, са детаљнијим позадинама сваког другог лика на послу. Лефоу је много забаван као глуп помоћник.
9НОВА ЕНЦХАНТРЕСС ЈЕ ДОДАТНА
Ако нешто није покварено, Урадите. Не. Фик. То. Ово се двоструко односи на вољене Диснеиеве филмове. Пролог у оригиналу био је тачно онолико колико смо морали да видимо о Чаробници која ставља замак под своју чаролију. Па, у реду, то баш и није тачно. Било би лијепо завршити кад би се она појавила на крају и била сва, 'Видиш? Је ли то било тако тешко? ' Шта није било лепо? Акције уживо 'изопштена просјачка дама је заправо врло моћна (и осетљива) чаробница, зато будите љубазни према свима, децо' упозорење.
Ми схватамо. Добили смо га први пут. Добили смо га у првом прологу и, искрено, добили смо и пролог уживо. Кад Галадриел говори, ти слушај. Било је потпуно непотребно и губљење доброг Гастоновог времена да чаробница буде љубазна особа на рубу подсећајући нас да, сада сви заједно, Изглед може да вара . Чекај, зар нема бајке или нешто слично томе ...?
8ПРЕТЊА ПРИНЦА
Принчева прошлост у оригиналу је таман довољна да постанемо знатижељни и уплашени каква је Звер када прича из филма заправо започне. Прекрасно је изведен у витражу, а остаје језив и трагичан. Такође је изузетно ефикасан, упознајући нас са ликом Звери за мање од једног минута без потребе за позадином. Он је размажено дериште и наљутио је погрешну вештицу. Крај приче.
Али неееее, морала је ићи жива акција и дати му подлог оца да објасни зашто је заиста богати принц у предреволуционарној Француској био охол и безобразан према сиромашним људима. Свакако, грозно је и добро изведено, али оригинална Звер је подједнако погодна, а да прича не предузме оправдање за своје старо понашање. На тај начин, средишња тачка приче остаје да он мења своје понашање, а не оно што је изазвало уморни, модерни троп.
7НО ГИМ ЦЛИМАКС
Добро, ово би могло бити гадљиво, али у анимираној верзији Гастон вреба Звер стрелицама у последњем низу на врху замка, а не пиштољем. Заправо је некако чудно јер на почетку филма пушком пуца у фазана, па зашто га на крају не би употребио и на звери? Па, без обзира на Гастоново образложење, он не користи пиштољ. Користи стрелице и то чини разлику.
У верзији са живом акцијом постоји нешто заиста узнемирујуће у Диснеиевом филму који приказује једног типа који више пута снима другог. Заиста је, заиста насилно у поређењу са оригиналом. То је и даље Диснеи, тако да је то пушкарање окружено плесним тањирима, али осећа се заиста депласирано и одлучно у кораку са брендом Диснеи. Не кажемо да се не бисмо слагали са реалистичнијом, опаснијом верзијом приче, али ни комадићима ту и тамо.
6АНГЕЛА ЛАНСБУРИ
Благослови Емму Тхомпсон. Благословена била . Волимо је и не постоји ништа што она не може добро да уради, али постоји једна ствар коју не може боље, а то је игра госпође Поттс. Ангела Лансбури ће увек и заувек бити та, права госпођа Поттс. Ако сте госпођици Лансбури нови, била је попут мало озбиљније Бетти Вхите - једнако популарне, али је решавала мистерије и никада није причала о сексу. Била је некако култна бака свог времена, и то ју је учинило апсолутним савршенством као љубазни чајник. И искрено, њена изведба „Лепотице и звери“ и даље нам је најдража.
Осим тога, забавније је гледати чајник када се можете одвојити од чињенице да би се могли сломити ако би прескочили преко стола. Јесмо ли то били само ми или нас је мало нервирало гледајући оно што се чинило као врло реалистичан комад порцелана који се одбија нехотично по површинама које би га у нормалним околностима 100% разбиле. Завладаћемо нашом фантазијском цртаном земљом преко тог осећаја било ког дана у недељи, хвала вам пуно.
5БЕЗ ИСТОРИЈЕ СЕЛА / ДВОРЦА
Постављање замка дубоко у шуму без везе са околним селом даје му тајновити ваздух који доприноси његовој природи као чаробном месту. Да, мало је чудно да Белле никад раније не би чула за то, али около трчи човек-звер и гомила прибора за разговор. Већина ране публике је вероватно претпоставила да сељанова несвесност замка и његових становника има неке везе са свим магија трчање око.
Франзисканер веиссбиер тамно
Апсолутно нема разлога да сељани постану давно изгубљени рођаци и љубитељи особља замка. Такође, тужно је помислити на супруга госпође Поттс који стари 20 година, док су његова супруга и син остали заглављени у времену. Поред тога, идеја да би слуге могле имати везе са селом уведена је тако касно у причу о живој акцији да се чини као да позлатите љиљан када се то реши на крају. Да ли је Цогсвортху требала риба? Не. За то има Лумиереа.
4ПЛЕС
Плес Белле анд тхе Беаст који се дели након вечерње забаве је иконичан, нема два начина на то. То је једна од најпрепознатљивијих слика у филму, ако не и сам Диснеи. И само је боље у оригиналу. Постоји нешто у гледању како Звер коначно постиже милост и како Белле напокон постаје тако лепа споља као и изнутра, што нам и даље даје случај цвиљења. То је савршен израз колико су далеко стигли у њиховој вези и тако је романтичан (колико год романтичан могао бити вук-бивол који плеше са младом девојком).
Иако су Емма Ватсон и Дан Стевенс сигурно имали хемију, верзија ове исте сцене у живој акцији никада није постигла ништа осим бледе имитације оригинала. Можда је то само назив игре када су у питању ове врсте обрада које су толико повезане ланцима за изворни материјал. Није баш као да би Диснеи дозволио да се филм снима без плеса који изгледа толико близу анимираној верзији, али Белле и Тхе Беаст изгледају као да су на матуралној забави. Једноставно није толико чаробно у стварном животу као у цртаном филму.
3ЗВЕР ЈЕ ЈЕЖИЈА
Не знамо шта је то, али нешто о томе заправо Бити човек испод костима звери чини га мање застрашујућим видети у живој акцији. Можда зато што као одрасли знамо да је то тип из Ц.Г.И. одело, тако да ово вероватно није документарац. Анимирани вук-биволи је детету много, много страшнији од човека у оделу вук-бивола. Иди фиг. Објективно, јер је анимиран, његови покрети и изрази могу бити мало претјерани. Висине првобитних звери су више, а најнижи. Такође, његов глас је далеко дубљи. Језа !
Додуше, такве ствари чине оригинал мало тежим сентименталности и мало старијем, али су ефикасне када је реч о изазивању страха. Направљени сте од камена ако се бар мало не бојите за Белле кад оде у западно крило, а звер јој урла да „ГЕТ ОООООООООУТ !!“ * Верзија у живој акцији никад заиста не стигне (јер добар разлог, некако. Да јесте, тај филм би био „Лепота и препород“.)
мач уметност на мрежи алицизација лагани роман
* Упркос чињеници да је Белле отишла тачно тамо где јој је речено да не сме и додирнула је нечији веома важан цвет.
дваБЕЗ ВРЕМЕНА ЈЕ
Класичне анимиране бајке обично прилично добро старе. Кад узмете у обзир да су већина Дизнијевих цртаних филмова њихове верзије прича старих стотинама година, то не би требало никога да изненади. Чињеница да су анимирани такође помаже. Анимације никад не старе. Глумци у акцији уживо. Тешко је не осећати се као да је „Кум“ датиран кад га истовремено погледате и погледате тренутну слику Ал Пацина.
Осим тога, анимација у овом филму је толико добра, а прича тако једноставна и добро изведена да остаје гледљива. То је буквално прича стара колико и време! Верзија уживо-акције ће на крају изгледати безнадежно застарела како глумци старе из таквих врста улога, а специјални ефекти напредују даље од места где су сада. Није да је живо-акционом филму суђено да га историја заборави, али неће моћи да постигне исту врсту класичног статуса који анимирана верзија ужива до данас.
1БИЛО ЈЕ ПИОНИРНО
Ако вас није било у близини премијере оригинала, вероватно се не сећате општег осећаја хуллабаллоо који га је окруживао. То је нека врста потцењивања, да будем искрен. Иако је „Мала сирена“ вратила Диснеиа на мапу када су у питању анимирани елементи, „Лепотица и звер“ је њихов најсофистициранији пројекат до сада, и показао се. Била је то прва анимирана игра која је номинована за награду за најбољу филмску академију (изгубила је од „Ла Ла Ланд“), а уједно је и прва анимирана игра која је добила три номинације за најбољу оригиналну песму.
То је уједно била и прва Диснеиева анимирана игра која је користила било коју врсту рачунарске анимације. Диснеиев тим за анимацију удружио се са Пикаром користећи се његовом последњом технологијом ЦАПС (Цомпутер Аниматед Продуцтион Систем). По први пут су успели да створе осећај дубине у дводимензионалном анимираном филму, чувеном у плесној сцени Белле и звери. Иако је ремаке сигурно уметничко дело само по себи, није био и никада неће бити преломан.
Шта вам је најдраже у Диснеиевом класичном филму „Лепота и звер“? Јавите нам у коментарима!
