Харри Поттер навијачи знају свет чаробњаштва изнутра и извана, од прве речи до последње. Поттерхеадови широм света у свакодневном животу редовно користе терминологију из серије најпродаванијих књига свих времена, која је преведена на више од 60 језика. Поред незаборавних ликова и створења, куће Хогвартс-а, куиддитцх правила и уроци су међу најпопуларнијим елементима аутора Ј.К. Ровлингова креација. Али она то није створила, попут магије, из ваздуха. Ровлинг је била у стању да тако неприметно споји Свет чаробњаштва уз помоћ нарочито једног језика: латинског.
Латински се сматра мртвим језиком, што значи да га изворни говорници више не користе свакодневно. Али, класични језик старог Рима је основа за многе структуре реченица и речи из речника које користимо у савременој комуникацији и он и даље много утиче на књижевност. У случају Харри Поттер , послужио је као инспирација и извор за Ровлинг, која је настојала да уједини своју изградњу света укорењивањем многих људи и имена места, а посебно чаролијама штапића, на латинском.
Неки од најпознатијих становника Хогвартса имају латинска имена. На пример, Северус Снапе је озлоглашен. Свако ко је пре читања знао да Лупин значи вук Хари Потер и затвореник Азкабана могао да видим како долази до преокрета радње. Харри Поттер лоре је на више страница препуно латинских референци, али нигде није тако доследно добро изведено као у пракси правописа. Од А до Ж, магија Чаробњачког света делује тако стварна због Ровлингиног интересовања за етимологију.
„Аццио“ дословно значи „призивам“. „Лумос“ је изведено из „лумен“ , ' коју и даље користимо за квантификацију светлости. „Нок“ је „ноћ, и ' Ја мучим ' је „мучење“. Чак и неке дуже чаролије и даље приповедају шта раде, реч по реч. 'Екпеллиармус' у преводу значи „Протерујем ваше оружје“. „Приори Инцантатем“ открива претходну инкантацију.
Роулингова је била паметна да се ослања на једну тачку порекла за своје чаролије. Не само да чини Харри Поттер Чини се да је магија део стварне културе, тајни звук самих речи даје тој култури осећај прошлости. Да би се Хогвартс осећао као да заправо постоји, и то већ хиљаду година, аутор је морао да успостави такву културу, богату митологијом, традицијом и заједничким језиком који је изгледа еволуирао током векова.
Латински није изабрала случајно. У говору из 2008. године, Ровлинг је цитирала Сенеку Млађег, чија је древна римска филозофија о животу и срећи, која је претходила његовом времену, јасно обавестила Харри Поттер књиге као и ауторов поглед на свет. Иако се изумрли језик у британским школама уобичајено подучавао до 1980-их, Ровлинг га никада није учила, а начин на који узоркује латински језик креативнији је од академског. Али и тамо је у добром друштву. Латински језик је дуго био омиљени магијски језик, барем од средњег века. То је језик алхемије и некроманције; обе врсте магије играју важне улоге у Харри Поттер франшиза.
Појединачни наслови разликују се у детаљима, а писци (укључујући и Ровлинг) улажу велике напоре како би сами поставили свој материјал. Међутим, многа дела фантастичне литературе изграђена су на одређеним архетиповима. Вештице и чаробњаци, вилењаци и виле, грифони и змајеви, зачарани пехари и проклети амајлије - многа од ових обележја жанра могу се пратити до старих легенди и језика. Толкиен је чувено компоновао своје језике за своје приче о Средњој Земљи, а латински је био један од састојака који је ушао у тај рецепт. Док је Ј.К. Ровлинг у писању није ишла тако далеко Харри Поттер , користила је магијски језик за успешне циљеве. Латиница је можда мртва, али фразе попут „Вингардиум Левиоса“ и „Екпецто Патронум“ сада су део свакодневног разговора.
